Skoči na sadržaj
jun 2, 2013 / Dragan Savić

Modeli ličnosti: stereotipi ili vaš „ključ sreće“?

Svaki čovek tokom svog života razvija sopstvenu ličnost. Ne posvećujemo svi podjednaku pažnju ovom razvoju – neki ljudi razvoj svoje ličnosti prepuštaju slučaju i najčešće ne odmaknu daleko na tom polju, a neki, svesniji od drugih, razvijaju se potpunije i napreduju na lestvici individualnog razvoja. Na treninzima koje vodim trudim se da učesnici, na za njih prihvatljiv način, shvate i usvoje važan životni postulat – da lični i poslovni uspeh nije stvar slučaja. To je iskustvo.

Sa treninga "Moć efikasne komunikacije"

Sa treninga „Moć efikasne komunikacije“

Kada pažljivo posmatramo svoj odnos sa okruženjem, ne možemo da ne primetimo da  o drugima sudimo na osnovu vlastite percepcije njihovog ponašanja, izvodeći pritom zaključke o određenim karakteristikama ličnosti koje oni možda(!) poseduju. Ovakav pristup, svakom od nas pojedinačno, pojednostavljuje svakodnevni život i pomaže nam da brzo klasifikujemo ljude.

Modeli ličnosti na kojima je baziran veliki broj različitih analiza, manje ili više uspešnih, pokušavaju da strukturiraju pojedinačne ličnosti predstavljajući ih putem modela. Upotreba takvih modela najčešće uključuje ispitivanje karakteristika, ponašanja ili čak fizičkih odlika i njihovo svrstavanje u različite kategorije. Da li su „Modeli ličnosti“ stereotipi ili „ključ sreće“?

Komunikacija Persolog

Modeli ličnosti predstavljaju poziv ljudima da pronađu novi način samoposmatranja, da više razmišljaju o sopstvenoj ličnosti i da je bolje upoznaju, kao i da povećaju svoje sposobnosti metakognicije i refleksije i da dobiju povratne informacije o sebi samima. Takvi modeli nam pomažu da koristimo naše veštine i sposobnosti kao resurse u individualnom razvoju. Iz iskustva znamo da što bolje ljudi poznaju sebe i druge, i što su svesniji ličnih snaga i slabosti, to bolje mogu da doprinesu optimalnom razvoju kako sebe tako i drugih. Iskustvo je pokazalo i da kada jake strane ličnosti nisu usklađene sa zahtevima određene situacije, ta osoba će početi da posustaje, javljaju se gubici usled trenja koje dovodi do pojačanog stresa i resursi se rasipaju.

                                    Modeli ličnosti: otkriće staro vekovima

Sistematsko predstavljanje ličnosti različitih pojedinaca nije moderno otkriće, već otkriće koje bilo popularno još pre mnogo godina. Teofrast fon Hoenhajm (Theophrast von Hohenheim), inače poznat kao Paracelzus, bio je jedan od prvih koji je pokušao klasifikaciju po tipologiji. Međutim, pravi otac modela ličnosti, u obliku u kojem ih danas znamo, je bio niko drugi do Hipokrat. On je u svojim teorijama o temperamentu opisao odnos između telesnih tečnosti i temperamenta i time postavio temelj za tipologije koje kombinuju fiziološke i psihološke karakteristike. Još jednu poznatu metodu popularizovao je Ernst Krečmer (Ernst Kretschmer) (1888-1964), psihijatar iz Tibinga (Tübing). On je razvio teoriju konstitucije koja je kombinovala ličnost i telesnu građu.

Danas postoji širok spektar analiza ličnosti koji su bazirane na različitim modelima i koje se koriste u raznim oblastima: razvoj ličnosti, regrutovanje –  kao i prilikom treninga za prodaju, vođenje, javni nastup … Većina modela se fokusira na bolju samospoznaju, na poboljšanje samopercepcije i unapređenje sopstvenog znanja o drugima. Sa kojim ciljem? Na primer, da prodavcu omogući da bolje odgovori na potrebe klijenata. Ili, da menadžeru omogući da, što je moguće efikasnije, vodi zaposlene i to na osnovu tipa njihovih ličnosti. Koja informacija je Vašem sagovorniku važna? Ako prodajete automobile, možda gušite svog klijenta brojevima, datumima i činjenicama dok on samo želi Vašu potvrdu da je novi model automobila koji nudite u skladu sa aktuelnim trendovima. Ako ste menadžer, možda Vašem zaposlenom treba mnogo detaljnija informacije da izvrši zadatak dok Vi želite da mu obezbedite samo minimum koji mu je potreban za kontrolu. Neki modeli ličnosti su jednostavni za razumevanje i lako se koriste i primenjuju u svakodnevnom životu. Njihov cilj nije da kategorišu ljude, jer svaka osoba je različita, već da služe kao neka vrsta orijentacije koja može da pojednostavi komunikaciju i saradnju. Primena ovakvog modela Vam može, u izvesnoj meri, omogućiti lakšu komunikaciju sa Vašim sagovornikom. O ovome sam više pisao u tekstu „Promena ponašanja kao ključ efikasne komunikacije

Analize ličnosti su načelno podeljene u dve grupe: objektivne i projektivne. Objektivne ili psihometričke analize se sprovode i vrednuju na osnovu fiksnih pravila pri čemu se rezultati upoređuju sa reprezentativnim uzorkom. Takve analize obično sadrže katalog pitanja na koje osoba koja se analizira (ispitanik) treba da odgovori – tako što će označiti polje pored željenog odgovora ili onoga što je u njenom slučaju najčešće ili najređe primenjivo.
U slučaju projektivnih analiza, osobi koja se analizira se prezentuju tzv. „stimulansi“ – kao npr. apstraktne slike, crteži ili fotografije – koje su toliko nejasne da dozvoljavaju potpuno različite interpretacije. Tokom interpretacije ili reakcije na te stimulanse osoba koja se analizira (ispitanik) se otkriva, otkriva svoja najdublja osećanja, prethodna iskustva i / ili slične aspekte svog ličnog razvoja. Kod ovih analiza ispitivač interpretira i analizira odgovore i asocijacije ispitanika. Zbog toga na rezultate ovakvih analiza može uticati i osoba koja sprovodi analizu jer u procesu evaluacije naravno nije moguće obezbediti potpunu objektivnost. Jedna od najpopularnijih analiza ovog tipa je Roršah (Rorschach) analiza. Prema dostupnim podacima, projektivna procena se danas retko koristi u oblasti ljudskih resursa (kadrovskoj službi).

Persolog model DISC® analiza ličnosti – pristup

Danas se Persolog model DISC® analiza ličnosti smatra analizom sa situacionim teorijskim pristupom. Ovaj pristup se razlikuje od pristupa teorije osobina/dispozicija time što cilj Persolog model DISC® pristupa nije da se identifikuju i opišu različite osobine ličnosti već da se opiše ponašanje u određenim situacijama.

Persolog model DISC

Modele ličnosti ne treba posmatrati dogmatski. Ne treba ih koristiti za stereotipizaciju ljudi već, kao što sama reč kaže, kao modele. A modeli nikada ne odražavaju sve aspekte stvarnosti; oni sistematski prikazuju razlike i sličnosti. Modeli treba da budu praktični, laki za razumevanje, jednostavni za komunikaciju i treba da se sa poštovanjem odnose prema osobi koja se analizira (ispitaniku).

Tri uslova za uspešnu primenu alata Persolog model DISC®  u individualnom razvoju

Kako možete koristiti Persolog model DISC® analizu i znanja o modelima ličnosti u korist vašeg ličnog razvoja? Da bi Persolog model DISC® bio vaš „ključ sreće“, a ne stereotip, potrebno je da ispunite nekoliko osnovnih zahteva:

Budite spremni za promene
Ako se ponašate na isti način, uključujući iste akcije – aktivnosti, onda to uvek dovodi do istih rezultata. Mnogi ljudi na sav glas kažu da žele promene, ali nisu spremni da savladaju unutrašnje barijere koje ih sprečavaju da ih ostvare. U tom slučaju, kreativni procesi, inovacije i lični rast nisu mogući. Shodno tome, jasno je da nema napretka bez promene. To znači napuštanje svoje zone komfora (na treninzima govorim da je pravi naziv „zona propasti“ i o tome ću pisati u nekom od narednih postova na ovom blogu) i iskorak u nepoznatu „teritoriju“ punu izazova. To je iskustvo.

Imajte želju da spoznate veštine
Ovladavanje veštinama i izgradnja i odgovarajuće vlastite baze znanja ponekad može da bude stresno iskustvo. Biti nepripremljen tokom života, a pri tome sposoban za dalji razvoj, takođe stvara unutrašnji pritisak. Veštine i kompetencije se vrednuju i služe kao relevantna baza za dalje korake u profesionalnom životu i karijeri. Veštine su resursi koji pomažu ljudima da savladaju svakodnevni posao. Persolog model DISC® je poziv i prilika za vaš lični razvoj i ispunjenje.

Imajte volju da učestvujete
Moguće je da ljudima neće prijati posledice promene, naročito u prvo vreme. Dalje, put može da bude naporan. Često je za uspeh potrebno više vremena nego što u početku očekujemo. Ako ljudi nemaju volju da ostvare promene, proces ličnog razvoja i je u ovom pogledu često „završen“. Čak i kada se koristi Persolog model DISC® analiza ličnosti, ljudi moraju da imaju volju da se promene. Persolog model DISC® može da služi kao pomoć ljudima koji imaju poverenja u sebe, koji žele da se razvijaju i da kroz rad teže ka otkrivanju svog punog potencijala. Ili, onima koji imaju snažnu volju da postanu „samo“ bolji ljudi. Svaki pojedinac sam donosi odluku da učestvuje.

Tako dolazimo do odgovora na pitanje postavljeno u naslovu ovog posta. Dovoljno je da je odgovor na jedno od ovih pitanja „ne“ i vi ćete pronaći logiku da o modelima ličnosti govorite kao o stereotipima. Ukoliko ste zaista spremni da se promenite, imate želju da ovladate novim veštinama i kompetencijama, verujete u sebe i imate čvrstu volju da istrajete, onda su za vas modeli ličnosti „ključ sreće“.

Tim trenera Management Performance Academy i naučni tim  Persolog, žele vam  da otključate vaša vrata sreće i preporučuje Persolog model DISC®. Uživajte!

Advertisements

Ostavite komentar

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: