Po čemu ću pamtiti tanašnji dan? Danas sam spremio svoj prvi suši. Moji prijatelji, Tamara i Jovan Birač, organizovali su METRO HoReCa centru, malu školu kulinarstva za prijatelje. Povod je bila godišnjica rada njihove veoma uspešne agencije Birač communications, a način proslave takav da ćemo ga svi upamtiti. Ja, kao što sam rekao, po pripremi svog prvog sušija. Priprema sušija je imala i takmičarski karakter, a evo kako je to izgledalo:
Razmena kulinarskih ideja sa mladom kuvaricom Majom .
Zatim priprema – prvo treba dobro naoštriti noževe.
Usledile su konsultacije sa kuvaricom Jelom …
U kulinarstvu, kao i u drugim životnim područjima, pravi savet zlata vredi.
„Jedan od važnih momenata svake veze je onaj vezan za hranu. Ako možeš sebi da dozvoliš to potpuno opuštanje učinio ste veliki korak… Ipak, taj korak može da natera osobu sa druge strane stola da vrišteći pobegne glavom bez obzira“, kaže kuvarica Jela.
Zato sam ovde – da naučim. Da mi osoba sa druge strane stola ne beži zbog nesmotrenih koraka … 😉
Priprema sirovina … Svi sastojci su tu.
I krenuli smo … Prvo demonstracija suši majstora …
I konačno, da učenici pokažu šta su naučili …
I dobro mi je išlo …
Na kraju je to izgledalo ovako …
Za svoj rad sam i nagrađen, te sad mogu da kažem da sam ponosni vlasnik diplome „Zlatna kutlača“. Nema nas mnogo … 😉
Više od diplome vredi odlična ocena kuvarice Jele … 🙂
Nerocenjivo. 🙂
Sad predstoji priprema za prijatelje, za meni drage ljude. I to što češće.
Pre svega, ja volim to da radim, a i ne zaboravite da VEŽBA ČINI MAJSTORA!
Drage čitateljke i dragi čitaoci, do sledećeg posta, pozdravljam vas.
A da, pitate se sigurno šta se dogodilo sa mladom kuvaricom Majom. Slika govori više od reči …
Krizne komunikacije 