Skip to content
oktobar 9, 2013 / Dragan Savić

Kultura „Izloga“ – svet ne vidimo kakav jeste, već kakvi smo mi sami

Pre dvadesetak dana, u Beogradu, na Terazijama, Njegova Svetost Patrijarh srpski g. Irinej obavio je čin osvećenja Patrijaršijske prodavnice.
Kako to danas obično biva, internet, posebno društvene mreže,  je vrlo brzo bio preplavljen komentarima o izlogu Patrijaršijske prodavnice. Malo pozitivnih, jer je malo onih koji su ušli u prodavnicu i videli šta je unutra, a više onih negativnih od strane onih koji sud o nečemu donose na osnovu slika i tekstova na tabloidnim portalima i blogovima. Te kako je neprimereno luksuzan, te kako je patrijaršijska prodavnica luksuznija od barberija i armanija  i slično. O knjižari unutar prodavnice, koja zapravo predstavlja njenu dušu i obiluje bogonadahnutim delima, tek po koja reč i to uopštena na portalima, a u komentarima na društvenim mrežama, koliko sam uspeo da vidim, ni toliko.  U ovom postu neću upoređivati izlog Patrijaršijske prodavnice sa daleko raskošnijim izlozima drugih crkava, recimo, katoličke Crkve u Zagrebu, Rimu ili Milanu, već želim da sa vama, drage čitateljke i dragi čitaoci, padelim svoje zapažanje o jednoj pojavi – ocenjivanju nečeg ili nekog na osnovu spoljašnjeg izgleda (izloga).

Kultura „Izloga“

Živimo u vremenu kada nam se nameće kultura u kojoj je glavni kriterijumna osnovu koga vrednujemo nekog ili nešto „izlog“. Pod uticajem masmedija, rijaliti emisija, tabloidne štampe  postajemo „programirani“ i raširenost ovakvog načina posmatranja stvarnosti ne treba nikoga da iznenađuje.  Na način kako posmatramo Patrijaršijsku prodavnicu, tako posmatramo i ljude u svom okruženju. Glavni kriterijum je postao spoljašnji izgled („izlog“) – kako je ko obučen, kakav auto vozi, kakav mobilni aparat ima i slično. Pored toga, stvoreno je i u društvu široko rasprostranjeno uverenje da je konačna svrha novac. Ovo poslednje je posebno pogubno i na to je Emir Kusturica mislio kada je rekao „Novac je danas glavni Bog“ . Kada radiš nešto samo zbog novca.

Ovde se, sa pravom, postavlja i pitanje zašto okolinu, pre svega ljude koji nas okružuju, posmatramo na takav način? Mudri ljudi su davno dali odgovor nad kojim treba da se zamislimo – zato što smo mi takvi. Dodao bih i zato što tako posmatramo sebe. Ako vi drage čitateljke i čitaoci nikada niste takvi, ja vam čestitam, a siguran sam da znate neke ljude u vašem okruženju koji jesu. „Izlog“ blista, a unutra na mestu gde treba da stoji bogonadahnuta „knjižara“ stoje poruke i misli iz tabloida, rijaliti emisija i što je posebno štetno, snažna uverenja koja su iz tih poruka proizišla.  Razmislite o sledećem: Koja uverenja stvara kultura „izloga“ onima koji su njoj izloženi i prihvate je, kao i kakve posledice takva uverenja imaju na njihovu ličnost i njihovu životnu realnost?

Šta je sa unutrašnjim vrednostima („knjižarom“) koju ljudi nose u sebi i izgradnji, pre svega sopstvene ličnosti, a zatim odnosa sa okruženjem (porodica, društvo) na temeljima tih vrednosti i tek nakon toga stvaranja željene životne realnosti? Pravilo „Šta je u izlogu, to je u radnji“, na ovom polju ne mora da važi. I najčešće je tako. Verujem da je najveća sreća proživeti život u harmoniji sa samim sobom, a to se ne postiže ukrašavanjem „izloga“, već vrednim i bogonadahnutim sadržajem „knjižare“. Ako je povrh takve „knjižare“ i „izlog“ sređen sa ukusom i merom, još bolje. Bez nje, „izlog“ je samo maska.

Stabilan temelj vrednih odnosa među ljudima nije u „izlogu“, već u „knjižari“. 

Činjenica da nam je ključni kriterijum na osnovu koga ocenjujemo nekoga, postao „izlog“, a ne „knjižara“ u čoveku, jeste jedan od razloga zašto je danas sve manje srećnih susreta među ljudima.  Kada se dvoje ili više ljudi pronađu na nivou „izloga“, a mimoiđu na nivou „knjižare“, pre ili kasnije dolazi do razočarenja i posledica koje ono nosi sa sobom. Upamtite: vredni i dugoročno srećni  odnosi su oni koji se izgrade na nivou „knjižare“, a ne na nivou „izloga“.   Učesnici koji su prošli obuku na mom treningu „Moć efikasne komunikacije“ to dobro znaju. Znaju i kako da to ostvare u praksi. To je i srž ove obuke koja je onima koji su je prošli obezbedila vredne rezultate. Utiske nekih od učesnika možete pogledati u komentarima ispod teksta Efikasna komunikacija i upotreba alata Persolog model DISC.

Moj život u Hristu

MOJ-ZIVOT-U-HRISTU-II-tom
Na kraju ovog posta želim da Vam preporučim da posetite knjižaru u Patrijaršijskoj prodavnici – videćete punu sliku, a možda vam pod ruku dođe i knjiga koja će baš vama pomoći da promenite život na bolje. Iz svog iskustva, preporučujem Vam dve knjige – Moj život u Hristu, prvi i drugi tom, koje je napisao Sveti Jovan Kronštatski. Rado čitam knjige, a ove su od onih najdubljih i često im se vraćam i pronalazim u njima nešto novo, vredno i korisno.

„Kao Trojica – Bog je naš jedno Biće, mada u tri ličnosti; tako i mi treba da smo jedno. Kao što je jednostavan Bog naš, tako i mi treba da smo jednostavni kao da smo svi mi jedan čovek., jedan um, jedna volja, jedno srce i jedna dobrota, bez i najmanje primese zlobe. Rečju: jedna čista ljubav, kao što je Bog ljubav. „Da svi budu jedno, kao što smo Mi jedno“ (Jn. 17,22)“.

Sveti Jovan Kronštatski

Kada se odnosi među ljudima grade na nivou „knjižare“ pune bogonadahnutih dela, tada ljudi postaju „kao jedno“ i njihova životna realnost postaje blagoslovena, bolja i lepša.

Šta vi mislite?

Advertisements

Ostavite komentar

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

w

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: