Skoči na sadržaj
novembar 7, 2017 / Dragan Savić

Suočavanje sa istinom

Jedno je razjasniti svoje prioritete, a sasvim nešto drugo je svakodnevno se ponašati u skladu sa njima. Suočavanje sa istinom o jazu između onoga kakvi bismo želeli da budemo i onoga kakvi zaista jesmo – nikada nije lako. Na bezbroj načina guramo iz svesti ono što nam je ili neprijatno ili uznemirujuće ili suprotno onome kako bismo želeli da se vidimo. Sve dok ne razgrnemo dim i iskreno se ne pogledamo, nećemo imati polaznu tačku za promenu.

Ponekad nam dobro služi svestan izbor da ne obraćamo pažnju na stvarne negativne informacije. Na primer, sportistiknja može da bude uspešna na takmičenju, samo kada u potpunosti fokusira pažnju na svoj zadatak. Za to će joj možda biti potrebno da zatvori prilaz iskrenoj brizi za porodicu ili dosadnom bolu u kolenu, pa i nedostatku samopouzdanja. Ista sposobnost da se ukloni sve ono što nam odvlači pažnju neophodna je i u našem poslovnom životu. Odbacivanje naših strahova i preokupacija jeste zdravo kada je izabrano, a ne nametnuto – i kada je sredstvo za punije angažovanje u aktivnost koju obavljamo, a ne kada je ono nesvesna strategija za izbegavanje neprijatnosti. Selektivno neobraćanje pažnje ne znači obavezno poricanje ili izbegavanje problema. Ono može da bude strategija kojom ih ostavljamo po strani da bismo se bavili njima u neko zgodnije vreme.

Ipak, samoobmanjivanje je češće nesvesno i pružan nam kratkotrajno olakšanje, ali ostavlja dugoročne posledice. Na najosnovnijem nivou, obmanjujemo se da bismo zaštitili naše samopoštovanje – našu sliku onoga što jesmo ili što bismo želeli da budemo. Posledice počinju da izbijaju na površinu kada poricanje postane trajno rešenje. Neprijatne činjenice ne nestaju samo zato što prestanemo da svesno obraćamo pažnju na njih.

Potpuno angažovanje i optimalan učinak zavisi od naše sposobnosti da koristimo veliku pozitivnu energiju. Suočavanje sa bolnim istinama izaziva još više neprijatnih osećanja, uključujući krivicu, bes, frustraciju, zavist, tugu, pohlepu i nesigurnost. Kao i u svim drugim dimenzijama našeg života, i ovde postoji tenzija između suprotnosti. Kada je u pitanju angažovanje oko naših svakodnevnih aktivnosti, , visoka pozitivna energija nas, jasno, najbolje služi. Da bismo u određenim uslovima optimalno funkcionisali, moramo da naučimo kako da na ispravan(!) način negativna osećanja ostavljamo po strani. Ali, kada izbegavanje bolnih istina postane naš način života, mi na kraju ispaštamo posledice. Pritisak potisnutih osećanja će na kraju biti isuviše velik i posledice će negde izbiti – u vidu anksioznosti, depresije ili otupelosti, umanjenog uspeha na poslu, rasturenog braka, pa i fizičkog oboljenja.

I suprotno je tačno. Zarobljeni u uskoj viziji sopstvene ličnosti, možemo da ne primetimo i da zapostavimo naše sopstvene snage. U velikoj meri, kao što gušimo ono što smatramo ružnim kod sebe, tako možemo da propustimo i da prepoznamo i prihvatimo sopstvene kvalitete, kao i da ih pravilno razvijamo. Suočavanje sa istinom podrazumeva i priznavanje, zahvalnost i radovanje zbog svojih kvaliteta. Hiljadama godina unazad, mudri ljudi su ukazivali da je visok duhovni izazov – probuditi se. Pomenuću dva (od ukupno sedam) mudrih saveta koje su Stari Grci  urezali  na planini Parnas. Prvi je čuven i glasi: “Upoznaj samoga sebe.” Drugi u grubom prevodu glasi: “Upoznaj celoga sebe” – prepoznavanje da moramo pogledati ispod površine da bismo pronašli istinu” . Lao Ce je rekao: “Ko poznaje druge učenje, ko poznaje samog sebe, mudar je.” Jung je govorio da je sagledavanje prvi korak ka individuaciji. Sveti Oci hrišćanske Crkve govorili su da je sagledavanje sebe prvi korak ka spasenju. Eho ovih reči odjekuje i kod modernih mislilaca. Psihijatar Edvard Vitmont piše: “Sve dok se sasvim ne šokiramo kada vidimo sebe kakvi smo zaista, a ne onakvi kakvi bismo želeli da budemo ili se nadamo da jesmo, ne možemo načiniti prvi korak ka individualnoj realnosti”.


Suočavanje sa istinom omogućava nam da sagledamo svoju unutrašnju prirodu, da prepoznamo negativna osećanja, da razumemo kako osećanja utiču na naše postupke i da se pripremimo, umesto da ih nesvesno ispoljavamo. Neizbežno je da nekad pogrešimo i da pogazimo naša uverenja i naše vrednosti. Ali, umesto da poričemo naše nedostatke i pogrešne postupke, ako ih priznamo, možemo nešto i da naučimo i da ih, na kraju krajeva, popravimo. Ovo važi na svim životnim područjima, pa i na polju efikasne komunikacije i izgradnje vrednih međuljudskih odnosa.

Da bismo ovladali veštinama efikasne komunikacije i izgradnje vrednih međuljudskih odnosa, moramo naći ravnotežu između posmatranja najbolnijih istina i kontradikcija u našem životu i angažovati se sa ljubavlju, verom, nadom i pozitivnom energijom.
Poseban deo treninga “Moć efikasne komunikacije 2018” posvećen je ovoj važnoj temi – analizi ličnosti i ponašanja učesnika po metodologiji nemačke kompanije Persolog. O ovom alatu sam više pisao u tekstu “Persolog analiza ponašanja – najvažnijih 20 minuta u vašem ličnom razvoju”.

Sa energetske tačke gledišta, čoveku se može javiti privid da je lakše biti negativan. Za razliku od pesimizma, optimizam zahteva hrabrost, ne samo zato što je sam život konačan, nego i zato što se svi neizbežno suočavamo sa problemima, izazovima, preprekama i nezgodama na našem životnom putu.

Napredak na polju ličnog razvoja, vredne životne promene i stasavanje u samostalnu (a ne manipulisanu) ličnost su nezamislivi bez hrabrosti onoga ko je tim putem krenuo.

I za dolazak na trening „Moć efikasne komunikacije 2018“ potrebna je hrabrost – hrabrost da se prijavite, hrabrost da dođete, hrabrost da pitate, hrabrost da čujete i hrabrost da poslušate. Na samom treningu, dodatno će vas ohrabriti pozitivne promene koje ćete odmah doživeti, ali i iskustva učesnika ranijih obuka koji i danas, tri ili četiri godine posle obuke, od znanja kojima su na njoj ovladali imaju višestruke koristi u svakodnevnom životu.

Dobrodošli na trening „Moć efikasne komunikacije 2018“!

Pročitajte i „Unutrašnja stabilnost – temelj efikasne komunikacije (i boljeg života)!

Advertisements

One Comment

Ostavite komentar
  1. Malva Rosa / nov 13 2017 5:06 pm

    Pozdrav za g. Dragana i zahvalnost za odlične i edukativne tekstove na ovom blogu. Onaj legendarni kinez Lao Ce, očigledno mudar čovek, je znao kojim redosledom treba postaviti stvari.
    U današnje vreme čovek je sluđen morem informacija i kao opsednut juri za njima 24 sata dnevno misleći da će ako ima informacije imati i potrebno znanje, za dostizanje cilja, ne shvatajući razlike između te dve kategorije. Još je veći raskorak kod učenih tj, školovanih ljudi koji ne mogu postići svoj osnovni elementarni mir, te im se život svodi na jurnjavu za istim, a njega nikako da dostignu.
    Najteže ljudi savladavaju put od znanja do mudrosti i mira, jer na njemu čovek mora savladati svoju sebičnu računicu, ali u svakodnevnoj praksu i to stalno, svakodnevno, pri svakom novom iskušenju.

Ostavite komentar

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: