Imamo više vremena nego što mislimo

Da li znate da danas imamo više vremena nego sve generacije pre nas? Ova izjava vam možda izgleda kao prenaglašena, ali to je istina.

Fokus ovog teksta nije zloglasni nedostatak vremena, stres i užurbani tempo ili, uobičajena fraza „nemam vremena“. Ne, činjenice govore suprotno: imamo više vremena nego što mislimo.

Neverovatno zapažanje, ali mali broj ljudi na njega obraća pažnju. Počnimo sa očekivanim životnim vekom: Osoba koja se danas rodila u Evropi, može očekivati da će živeti preko 100 godina! Trenutno, prosečan životni vek za muškarce u EU je oko 76 godina, za žene oko 82 godine. O tome ste u vekovima pre nas mogli da sanjate. U srednjem veku, čovek stariji od 40 godina bio je već stara osoba. Zbog neuhranjenosti, epidemija i nesreća ljudi su rano postajali stari. Izraz “kriza srednjih godina” uspostavljen je tek u 20. veku, jer je pre toga previše ljudi u tim godinama bilo staro da bi moglo da doživi, odnosno da prođe kroz ovu krizu.

Pogledajmo nedeljno radno vreme. Trajno je smanjeno od prošlog veka. Da je tokom industrijske revolucije sredinom 19. veka, neko govorio fabričkim radnicima o 40 satnoj radnoj nedelji pomislili bi da je to priča iz zemlje meda i mleka.

Tada su muškarci i žene u fabrikama često radili dvostruko duže nego danas! Nije bilo minimalnih plata, regulisane ponude i potražnje na tržištu rada, a nije bilo ograničenja u eksploataciji. 

Kada su u istoriji radnici imali više slobodnog vremena nego na početku 21. veka?

Statistički je dokazano da spavamo u proseku sat vremena manje nego što su to činili ljudi pre 50 godina, a više budnog vremena trebalo bi da znači i više slobodnog vremena koje možemo organizovati po svojoj želji.

Još jedan faktor na koji trošimo vreme su kućni poslovi. Nekada su ljudi imali mnogo više obaveza u kući i oko kuće. Bez mašine za pranje veša, mašina za pranje sudova, električnog ili plinskog šporeta i centralnog grejanja, bilo je potrebno da ljudi ulože mnogo rada i vremena kako bi u njihovom domu bilo čisto i toplo. Prehrambena industrija danas, na primer, ne prodaje samo pakovanja sa gotovim jelima, već i puno besplatnih minuta za one koji ne žele da kuvaju. Vremena imamo u izobilju. Da li živite sa ovom svešću? Ako je vaš odgovor potvrdan, onda pripadate manjini. Manjini koja je na nivou statističke greške.

Radimo manje, živimo duže, nikada nismo imali toliko slobodnog vremena kao danas i stalno se žalimo zbog nedostatka vremena, užurbanosti i stresa. Kako je do toga došlo?

Ne želim da vas u ovom tekstu mučim recepturama upravljanja vremenom, već da ukažem na uzrok nedostatka vremena: užurban tempo javlja se u našim glavama.

Naše društvo zasniva se na činjenici da se radno vreme prodaje, potražnja postoji i tražena roba je vrednija što je manje ima. To što neko „nema vremena“ danas je na neki način statusni simbol, znači moć, smisao, značaj: Mogu da primoram druge da čekaju – mnogi nadređeni to rade. Pokazujemo da smo veoma traženi tako što „nemamo vremena“. To nije uvek bio slučaj. Plemići od pre nekoliko stotina godina bi nas proglasili glupima: U to vreme, oni koji nisu imali vremena bili su jako siromašni.

Mi danas osećamo veći vremenski pritisak, ne uvek zato što imamo toliko toga da uradimo , već zato što ne umemo lako da iskoristimo svoje vreme na optimalan i zadovoljavajući način. Novost je i to koliko se javni život ubrzava. Trenutno se tempo javnog života povećava brže nego što ljudi mogu usvojiti strategije da budu u toku. Nekada smo čitali jednu dnevnu novinu i gledali jednu informativnu emisiju i bili smo u toku. Danas, jurimo po sajtovima, trudimo se da sve ispratimo u realnom vremenu, da vidimo kako koji medij izveštava, šta kažu ljudi na društvenim mrežama i slično. Uključujemo se, ostavljamo komentare, ulazimo u diskusiju i kad pogledamo sa distance, nepovratno gubimo dragoceno vreme. Umesto da tehnologiju koristimo da nam olakša i pojednostavi život, mi idemo u drugom pravcu – koristimo je da bi gubili vreme.

Imamo, dakle, pogrešan fokus. Pogrešan fokus doveo je do pogrešnog uverenja – većina ljudi zaista veruje da „nema vremena“.

Danski pisac Jens Jakobsen je zapisao:

„Vreme je večna konstanta našeg postojanja. Bez obzira koliko se teško borimo protiv njega – sekunde, dani i godine prolaze u istom ritmu. Jedino što možemo je da vreme koje imamo ispunimo događajima i iskustvima kako bi postalo ono što mi zovemo životom.“

Živeti vredan život, dakle, podrazumeva da je naše vreme ispunjeno vrednim događajima i iskustvima.

Niko ne želi da gubi svoje vreme, svi težimo da preostalo vreme mudro iskoristimo, da rad i slobodno vreme budu u ravnoteži, da imamo vremena za važne stvari u životu. Ali kako da to učinimo?

Koliko dobro upravljate vašim vremenom?

Da li ste jedan od srećnika koji deluje intuitivno i potpuno je zadovoljan svojim upravljanjem vremenom? – Čestitam! Ali, možda biste ipak želeli da nešto poboljšate?

Ili ste jedan od savremenika za koje postoji potreba za optimizacijom kada je u pitanju upravljanje vremenom? – Čestitam! Niste beznadežan slučaj – … upravljanje vremenom može da se nauči.

Pozivam Vas na trening „Time Management“ trening – Vremenska kompetencija i upotreba Persolog® alata koji ću voditi u Beogradu 30-31. januara 2020.

Upoznaćete opcije za poboljšanje vašeg ličnog upravljanja vremenom i otkrićete kakve veze ima vaš odnos prema vremenu sa vašim profilom ličnosti i tendencijama vašeg ponašanja.

Po naučno utemeljenoj Persolog® metodologiji, najbrže rastućoj metodologiji na području razvoja ljudskih potencijala u EU, izradićete vašu individualnu strategiju za upravljanje vremenom usklađenu sa vašim jedinstvenim profilom ličnosti i sve to, sa fokusom na obilje vremena koje vam je na raspolaganju. 

Imamo više vremena, nego što mislimo.