Koncentracija – prvi korak ka efikasnom komuniciranju

„Ne može ti pripasti mnogo od onoga, od kojega nedostaje prvi“ (Aristotel)

Jedini ispravan način da poboljšamo svoju koncentraciju je trening koji uključuje istrajan i naporan rad. Nema izuzetaka. Danas, često čujemo priče o vrednim životnim promenama, pa i poboljšanju koncentracije, koje se ostvaruju na lagan način. Neću se osvrtati na ove programe i namere njihovih autora, ali iz vekovne prakse znamo da to nije moguće.
Moramo da shvatimo da sposobnost koncentracije, koja je praktično koren svih viših sposobnosti kod čoveka, podrazumeva prilično naporan i ozbiljan rad, koji zahteva svu našu pažnju a ne tek nekoliko minuta svakoga dana, sa rezultatima koji lako mogu da se zaborave ili da se utope u našu svakodnevnu užurbanu rutinu. Prosečan čovek se obično rađa bez ove sposobnosti, ili bar ne u stepenu koji je vredan pomena.

Kada nismo koncentrisani, radimo jedan posao a u glavi imamo deset pomisli, svarnost posmatramo površno. Ne vidimo celu sliku, samo delimično informisani površno donosimo zaključke, često reagujemo ishitreno, a u najvećem broju slučajeva stičemo i pogrešna uverenja. Upravo ta, površnim načinom stečena uverenja predstavljaju veliku smetnju u našim životima. Posledice osećamo prvenstveno u sebi, a u fizičkoj realnosti one se manifestuju kroz nemogućnost ostvarenja vrednih životnih ciljeva, nezadovoljstvo životom, nezadovoljstvo sobom, kao i kroz komplikacije u porodičnim odnosima, sa kolegama na poslu i ljudima koje srećemo na drugim životnim područjima …
Na neuspeh su osuđeni oni koji nisu istrajni u radu i preciznoj primeni, ali i oni pokušaju da poberu plodove vrhunske koncentracije jedino radi sopstvenih egoističnih i materijalističkih ciljeva, jer koncentracija ne predstavlja konačni cilj. To je samo sposobnost i sredstvo koje čoveku omogućava viši i bolji život-nivo svesti, koju običan neistreniran čovek ne može da dosegne.Promena pogrešnih uverenja je posebno težak, ali neminovan korak u ličnom razvoju, poboljšanju unutrašnjeg života i dostizanju željene životne realnosti. U našem narodu postoji izreka „Navika je jedna muka, a odvika dve“.
Verujem da se slažete da je slušanje jedna vredna veština i važna karika u izgradnji odnosa sa ljudima u našem okruženju. Kako ćete sa uvažavanjem slušati sagovornika ako vam je pažnja na niskom nivou? O efikasnom slušanju više sam pisao u postu  „Efikasno slušanje – najvažniji deo efikasne komunikacije“
Kada unapredimo svoju koncentraciju do vrednog nivoa, vrata efikasne komunikacije su otvorena. Ako je vaša koncentracija na niskom nivou, efikasna komunikacija je prazna priča a vaše uverenje da ste efikasan komunikator lažno. Pokušajte da pronađete osobu koja ima nizak nivo pažnje (koncentracije), a da ima uređene i vredne odnose sa svojim okruženjem, te da lako ostvaruje vredne životne ciljeve. Ja takvu osobu do sada nisam imao prilike da sretnem. Jednostavno, unutrašnji mir i niska koncentracija ne idu zajedno …

Ovde želim da pojasnim sledeće: Na treninzima koje vodim, probleme koje u sebi nose godinama, učesnici rešavaju u vremenu koje se meri minutima. Strah od javnog nastupa, trema pred nepoznatim ljudima, napetost u komunikaciji,traume, fobije, unutrašnja samosabotaža … Iskustva brojnih učesnika mojih treninga (Moć efikasne komunikacije, Uspeh bez kompromisa … ) to potvrđuju. Pozitivan efekat manifestuje se odmah, a promene u fizičkoj realnosti bivaju uočljive nakon treninga i o njima razgovaramo na sesiji koju, po pravilu, održavam 30-ak dana nakon treninga. Izuzetak (!) čine vežbe koncentracije koje sam uključio u program svojih trodnevnih treninga, kao obavezno gradivo, i za njih je potreban duži period da bismo postigli željeni efekat i uočili rezultate u fizičkoj realnosti.
Svako drugorazredno razmatranje ove teme biće od male koristi ljudima koji sopstvenim naporima pokušavaju da postignu vredne rezultate. Zato sam za programe svojih treninga sistematski prikupio izvestan broj praktičnih vežbi, koje su sve korišćene i čija je delotvornost proverena. Popularne, a u praksi osporene metode koje nam je doneo „new age“ talas nisu deo ovih programa. To što se nešto prodaje kao novo, često najnovije, ne znači da je bolje. Efikasnost neke metode, jednostavnost u primeni i njena manifestacija u životnoj realnosti učenika koji je istrajno i precizno primenjuje, mera je njene vrednosti.

Da biste postali efikasan komunikator i izgradili vredne odnose sa okruženjem (na poslu, u porodici …) poboljšanje koncentracije je imperativ. I to, kao prvi korak! To nam govori i Aristorelova misao sa početka ovog posta – „Ne može ti pripasti mnogo od onoga, od kojega nedostaje prvi“.